Vatra i led - drugi deo

     Zalupivši vrata za sobom, uzela je od njega više nego što mu je pružila. Odnela je sa sobom sve njihove zajedničke uspomene, sve godine, reči, dela, osmehe, poljupce, dodire,    snove, nadanja, tuge, sreće. Maštanja o velikoj porodici... Deca koja se igraju u velikom zelenom dvorištu ispred kuće  sa  belim  štenetom sibirskog samojeda. Ona, na vratima, čeka ga nasmejana, iz kuće izvire miris ručka. Poljubac za dobrodošlicu i razgovor o provedenom danu na poslu. Čitav album maštarskih slika slomila je ona zalupivši vrata za sobom. Vraćanje u stvarnost dovelo ga je do ivice beznadja, u njemu se sve prelomilo... Učinio je nešto što nikada ni zbog koga nije - plakao je... U isti tren oblaci su se otvorili i kiša je padala kao iz kabla... Poput malog deteta čučnuo je kraj vrata sa njenom slikom u rukama i jecao.