Ljudi...

Da, dešava se i to... Ljudi odlaze kada više nemaju koristi od tebe. Kada toneš nikome više nisi potreban, postaješ jadan.
Ne brini, ti koji te napuste kada ti je najgore, nisu ljudi, to su neljudi. Karikature duša koje imaju ljudski oblik, ali nemaju ljudsko srce. Takvi ne prezaju ni od čega da bi stigli do svog cilja i treba ih pustiti da odu. Oni koji ostanu biće ih malo, veoma malo, a ako ih i ne bude bilo smoćićeš dovoljno snage da se sam izboriš sa svojim problemima i isplivaš na površinu. Kada se ponovo sa dna dodješ do vrha postaješ jači, poput feniksa koji se radja iz pepela. Tvoj povratak, vratiće ljude koji su te napustili, ali ništa ti neće značiti. Nisu to prijatelji koji će ti pružiti pojas za spasavanje. Oni su pritajeni neprijatelji koji proslavljaju svaki tvoj pad i treba ih se kloniti...
Ljudske duše umeju biti ružne, prljave i zle... Zato čuvaj se...

Vatra i led - drugi deo

     Zalupivši vrata za sobom, uzela je od njega više nego što mu je pružila. Odnela je sa sobom sve njihove zajedničke uspomene, sve godine, reči, dela, osmehe, poljupce, dodire,    snove, nadanja, tuge, sreće. Maštanja o velikoj porodici... Deca koja se igraju u velikom zelenom dvorištu ispred kuće  sa  belim  štenetom sibirskog samojeda. Ona, na vratima, čeka ga nasmejana, iz kuće izvire miris ručka. Poljubac za dobrodošlicu i razgovor o provedenom danu na poslu. Čitav album maštarskih slika slomila je ona zalupivši vrata za sobom. Vraćanje u stvarnost dovelo ga je do ivice beznadja, u njemu se sve prelomilo... Učinio je nešto što nikada ni zbog koga nije - plakao je... U isti tren oblaci su se otvorili i kiša je padala kao iz kabla... Poput malog deteta čučnuo je kraj vrata sa njenom slikom u rukama i jecao.

Vatra i led - prvi deo

    Magla, gluvo doba noći i tišina koju su prekidali koraci dvoje neznanaca. U njihovim glavama vladao je haos. Ona je u stomaku osećala strah od nepoznatog i nadu da idu na neko bolje mesto.On sa rukama u džepovima pantalona, pognute glave ka asfaltu koji je sitna kiša prekrivala, razmišljao je o problemima koji su pred njim i mogućnosti pronalaženja njihovih rešenja. No, pored svega toga razmišljao je i o njoj. S vremena na vreme krišom bi je ispod oka posmatrao. Bilo je nešto u njenim očima što ga je navodilo da traga, da traga za nečim njemu sasvim nepoznatim. Međutim, njegov strah činio je barijeru za nova istraživanja. Iako nije sebi hteo da prizna, bio je uplašen.

Anin šminkeraj... :)

Devojka koju prati ženska populacija širom Srbije i Ex-Yugoslavije, make-up umetnica, devojka koja radi svoj posao sa ljubavlju i velikom pažnjom. Ako ste jednom bili kod nje na šminkanju, budite sigurni da ćete se ponovo vratiti. Verovatno ste po naslovu posta znali o kome je reč. :) Da, u pitanju je Ana Spajić i njena  poznata "Šminkernica Ane Spajić".

Njen rad pratim skoro od samog početka, mogu vam reći da sam oduševljena...

Neću puno pisati o njenom radu, uverićete se i sami...

U ovom postu predstaviću vam samo neke od njenih brojnih radova i predloga, a slike su preuzete sa njene oficijalne Facebook stranice Šminkernica Ane Spajić

Radovi Ane Spajić

Mnogo više slika imate na njenoj FB stranici, a tamo možete naći i predloge frizura za doček Nove godine.... :)

Ivo Andrić

"Zastade samo malo, pa onda precrta i prvi deo pečata sa svojim imenom. Ostade samo deviza: U ćutanju je sigurnost.

Stajao je neko vreme nad njom, a onda podiže ponovo ruku i jednim snažnim potezom izbrisa i nju. Tako ostade most bez imena i znaka."

Most na Žepi

"(...)ubija me vječna samoća i besanica... Zašto da baš na mene padne sve ovo? E, to sam se i ja pitao mnogo puta..."

"Kad ti zima miriše na nekoga koga više nemaš, pa kad pahuljice padaju po tebi, to je zima i oko tebe i u tebi."
  
"Taj dan je bio nedelja, prazničan i pun neke bele praznine, ako se tako može uopšte kazati. Sočno zelenilo i svež — a tačnije bi bilo reći: hladan — vetar. Moje misli su se neočekivano dizale, plovile, sudarale se i odmah naglo tonule u nemu belu prazninu u meni i oko mene.

To što sam čitao stalno mi je izgledalo kao da je u najužoj vezi sa snom koji sam prošle noći snivao i sa svim po sebi tako različitim događajima o kojima sam u jutarnjim novinama čitao.

Jedna i uvek ista misao me prati ovog jutra, kao slika koja se ne miče ispred mene. Ne mogu je opisati. Neću je nikom kazati. Zaboraviću je i sam još pre kraja ovog čudnog dana.
Ostaće ova zabeleška, kao prazna školjka. "

 

Bez tebe, sve je glupo...

Nema topline predstojećih praznika, kada si sam... Ne može ni vatra kamina da me ugreje, ni vuneno ćebe..Ništa ne pomaže, ako ti nisi tu...

 

Moja ili svoja...

Gledao sam je kako odlazi... Nemo... Misleći da joj tako dajem slobodu, koju nikad ne bi imala da se udala za mene... Posle mnogo vremena, shvatio sam da je ona bila slobodna i kada je bila moja... 

Pre i posle...

Ljudi kažu život se sastoji od dobrih i loših trenutaka, a ja kažem ne. Život se sastoji od trenutaka kada si uz mene i kada nisi. Od kada sam te upoznala delim svoj život na život pre tebe i posle tebe...

Sloboda..

Udahni duboko... Započni novi život u novome danu... Popij kafu... Zapali cigaru... Osećaš? To se zove sloboda...

Budi tu...

Budi moja voda kada Božija zvezda počne da prži i žega mi telo isuši.
Budi moja kiša, letnja, brza, osvežavajuća...
Budi moj štit od oluja, vremenskih i ljudskih.
Budi moj mesec kada nijedne zvezde na nebu ne bude bilo, prati me u stopu i osvetli put.
Budi kazaljka moga sata i ne dozvoli da ikada zakasnim, zastanem ili požurim.
Budi moj saputnik u ovom kupeu, voza koji se život zove..
Budi korito moje reke života...

Budi sve to i još mnogo toga... Ne samo sada dok smo mladi, nego uvek i zauvek... Voli me uvek... Staru i mladu... Čvrstu i slabu... Uplakanu i nasmejanu... Nemoj ništa govoriti, ako ne želiš samo budi tu trenutke sa mnom da deliš...

Samo budi tu... Budi tu...

Obrni, okreni ...

Ovih dana bio je aktuelan video o idealizovanju ženskog tela, tačnije prikazan je negativan uticaj Fotoshop-a, kao i plana i programa modne industrije.
Ovaj post posvećujem svim devojčicama koje slepo veruju da u realnom svetu zaista postoje modeli sa naslovnih strana svetskih časopisa. Želim da im kažem i dokažem da niko nije savršen, da je savršenstvo i lepota stvar individualnog doživljaja.

Devojčice, devojke, dame želim da vam poručim da ste lepe baš takve kakve ste i ako ste nezadovoljne svojim izgledom, nemojte se izgladnjavati, padati u depresiju, dovoditi sebe u stanje koje može da vam naruši ne samo  fizičko, već i psihičko zdravlje. Poželjno je baviti se sportskim aktivnostima, hraniti se zdravo, pratiti modne trendove naspram figure svoga tela, ali nikako, ponavljam NIKAKO nije poželjno biti ROB MODE.

Ukoliko ne znate o kom video snimku je reč, pogledajte u priloženom:

 

Na kraju bih vam poručila: Uživajte u svemu, ali imajte meru.  

 

I za kraj, naravno...

 

U potrazi za srećom...

Poštovani,

Dala sam oglas u novinama :

" Traži se Sreća. Zaboravila sam kako izgleda,  srele smo se svega par puta u životu... Na rodjendanima koje sam slavila i onima na koje sam išla. Da, da, srela sam je i na svadbama, krštenjima, osvojenim šampionatima, pobedama u takmičarskim kvizovima. Srela sam je i u školi, osnovnoj, srednjoj, potom i na fakultetu. Dolazila je i kod mojih roditelja kada smo se moje sestre i ja rodile. Dolazila je svake godine na krsnu slavu našu. Svaki Božić i Uskrs bila je sa nama. Činilo mi se da je baš dobar prijatelj mojim roditeljima. Uvek je bila tu kada su bitni datumi i dogadjaji. Zato sam se i iznenadila zašto se nije pojavila na sahrani moje bake i deke. Tada sam se naljutila na nju, jer nije ispoštovala moje roditelje kao dugogodišnji prijatelj. Umesto nje došla je Tuga, izjavila saučešće mojoj porodici, bila na sahrani, čak je posle sahrane često nas obilazila da vidi kako smo. Pitala sam je za Sreću. Da li je vidja, što nam ne dolazi, da se nije nešto naljutila? Tuga je samo ćutala, duboko uzdahnula i rekla:

- Kada Sreća odluči da otputuje, ja je zamenim. Njene odluke niko ne može predvideti, niti promeniti. Kako je otišla, tako će se i vratiti. To će biti onda kada ona odluči."

Molim Vas, ako je neko nešto čuo o njoj ili je video, neka joj kaže da je tražim. Tražiću je sve dok se ponovo ne sretnemo. Ne samo ja, već i mnogi drugi ljudi, prijatelji, poznanici, neprijatelji. Svima nam fali.

Unapred zahvalna donosiocu lepih vesti. "

Kako mi se još niko nije javio povodom ovog oglas, želela bih ovim putem da potražim Sreću... Ako je čujete ili vidite, pitajte je kada će se vratiti...

Srdačan pozdrav,

Tajna

Meša Selimović

"Bio je to oproštaj.Rekao sam smiješeći se:

- Pamti me po onome što je u meni bilo dobro. Možeš li pronaći nešto što je bilo dobro u meni?"
 (Tišine)
"Tako je i bolje, bez slatkih riječi, bez praznog smiješka, bez varanje. Sve je lijepo dok ništa ne tražimo, a prijatelje je opasno iskušavati. Čovek je vjeran samo sebi."
 (Derviš i smrt) 

"Sreća mu je iznenada pala pred noge, samo zato da bi vidio kako nije on za nju ni ona za njega." 
 (Tvrdjava) 

" Živimo na Zemlji samo jedan da, ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najveći. A znam zaboraviti ne mogu."
(Derviš i smrt)

"Sjednem na postelju do nje. Crna kosa joj rasuta po jastuku, oči joj vlažne od sna, usne nabubrele kao u djeteta.
- Kako si lijepa kad se probudiš!
- I nikad više! Samo ka se probudim?
- I nikad više. Samo kad se probudiš. Hoću da te naljutim, zar ne vidiš?
- Nećeš uspjeti.
- Onda ću reći istinu, za inat. Lijepa si uvijek, i uvijek to znam, ali neću da kažem. Sad moram, osjećam to svakim damarom." 
(Tvrdjava)

Zašto irvasi vuku sanke Deda Mraza?

Sanke Deda Mraza vuku irvasi, jer su najsnažnije životinje koje se lako kreću u snegu. Njihova kopita su šira od kopita losa ili jelena. Kada je sneg dubok, irvasi su u stanju da kopita još više rašire i na taj način spreče propadanje u snegu. 

Da li ste znali da oči irvasa menjaju boju u zavisnosti koje je godisnje doba zastupljeno. Leti, boja očiju irvasa je žuto-zelena, a zimi tamnoplava i ova promena je zastupljena radi njihovog prilagodjavanja svetlosti... Tokom najmračnijih meseci, plava boja pomaže da se rasprši više dolazne svetlosti i tako  omogući bolji vid...

 ;)

Čekam te i dalje... Dolaziš?

Mesec... Pun... 
Pun mesec... 
Divno je...
Gledam njegov sjaj i maglu koja se spušta niz zelene obronke Fruške Gore... Sve je bliže asfaltu... Sve je bliže meni... 
Hladnjikavo je, ali ne mari... Toplo mi je oko srca... Tu si... U meni... Mojim mislima, osećam tvoje prisustvo i kada nisi tu... Mesečina se kupa na reci... Zlatna svila, noćne zvezde se miluje sa blagim talasima reke... Voda... Ta sila...Ta smirenost koja brzopleto i naglo prelazi u rušilačku moć. Razara sve pred sobom. Kao i naša ljubav. Dobro, moja ljubav.  
Živu me razara misao da te još nisam srela. Da te još nisam srela u ovom životu, na ovom svetu. Tako želim da te ponovo vidim, samo da te vidim... Želim da se gledamo. Dugo. Čežnjivo. Želim tebe, tj. drugu polovinu sebe.

Lenjivac

... da životinja po imenu Lenjivac većinu svog života provede u krošnjama drveća Južne Amerike, a na tlo se spušta i šeta samo da bi pokrenula peristaltiku creva. :D

Make - up za doček ;)

Drage moje,

bliži se kraj ove 2013. godine i trebali bi sa osmehom da dočekamo dolazak Nove 2014.g. Verovatno je većina vas isplanirala gde i sa kim će proslavljati, ali verujem da je veći broj vas koje kao i ja niste još ništa isplanirale... Predloge za proslavu Nove godine neću stavljati u ovom postu, ali želim da proslavite sa vašim voljenim osobama... :)

U ovom postu ću vam prikazati predloge make - up-a za najludju noć.

Ova kombinacija lepo izgleda na osobama sa svetlim, a još bolje na osobama sa tamnim očima.

Pahuljice - šljokice... Ja bih izabrala drugu nijansu karmina,ali sve je stvar ukusa

Ukoliko je odevna kombinacija ekstravagantna, savetuje se diskretnija šminka...

Za hrabre dame...

A na kraju neke će se ipak odlučiti za klasiku... :)

Zima, zima, e pa šta je...

Decembar već uveliko traje, bliže se Novogodišnji i Božićni praznici. Gde god se pojavim, koga god da sretnem žali se... Žale se na razne stvari, one velike i one male. Te hladno im je, te nema snega, te nema para, kriza, recesija, nazovite to kako hoćete... Evo, ja im kažem da sve to ima smisla.
Dobro, hladno je, ali biće i toplo, a kada bude bilo toplo žalićete se na vrućinu, i šta ćete onda - iščekivati zimu da bi se žalili na hladnoću ili jesen da bi se žalili na kiše i blato... Kažem im lepo, nije problem u vremenskim prilikama, problem je u ljudima. Mi smo ti koji smo hladni, emotivno prazni, tužni, usamljeni zato se ne možemo i ne znamo radovati godišnjim dobima. Ne možemo se radovati, jer smo izgubili deo sebe, ne znamo šta hoćemo i mislimo da samo novac može da nas usreći. A ne može. Ne može novac kupiti vid nekome ko nikada nije video. Zamislite tu tugu. Ne videti lik voljene osobe, boju negovih / njenih očiju, preplanulost kože nakon letovanja, boju kose, oblik usana...  Novac ne može kupiti ljubav (a ako može onda to nije ljubav), ne može kupiti sreću. Šoping može popraviti raspoloženje i na kratko može vam se učiniti da ste srećni, ali kada sve te krpice i druge materijalne stvari koje posedujete ostare, izgube prvobitni sjaj postaju vam dosadne, odvratne. Neko će reći tako je i u ljubavi. Ne, nije u ljubavi isto kao sa stvarima. Nije, jer ljubav nije samo privlačnost tela, ljubav je privlačnost umova, poštovanje duša. Ljubav je kada sedite jedno pored drugog, ćutite i srećni ste... Spokojni... Ne treba vam više ništa, ceo vaš svet je tu pored vas i lepo vam je.

" Hladno je. Biće vam potrebne ili rukavice ili tudja ruka. " - Duško Radović

Poslušajte čika Duška... ;)

Kao niko...

Da, još uvek dolazim ovde... Reka me smiruje. Njeni talasi znaju svaki šapat moje duše, jedino njima pričam o tebi. Nadam se da ću te ipak po koji put sresti na našem starom mestu. Iznova i iznova trudim se da zaboravim svaki minut proveden sa tobom. Znači mi, zaista... Ta...Ta sećanja. Znaš? Naravno da znaš ti to, samo se pretvaraš... I ti se kao i ja često prisećaš.

Da, da, stari si ti lisac... Ehe, ali nećeš me prevariti. Bar, ne ovaj put, a Boga mi ni sledeći. Naučila sam lekciju... Stara ćud se ne menja, ma koliko mi teško bilo da se pomirim sa tom činjenicom. Smej se, slobodno! Smej se glasno! Smej se grohotom! Nije me briga! Ne, zaista. NIJE ME BRIGA!!! Nije me briga ni to što si nastavio sa svojim životom. Idi! Putuj igumane! Srećan ti put!

Zaboravi me! Naredjujem ti! Izadji iz moje glave, iz srca, duše!!! Zaboravi me! Jedino, ako me ti zaboraviš u potpunosti moći ću dalje da nastavim. Ne vredi više ovako da se vidjamo, skrivamo kao dvoje tinejdžera, jer to i nismo.

N E S T A N I . . .

Kao vetar. Kao prah. Kao atom. Kao reč. Kao teret. Kao niko.. Kao Niko... Kao N I K O !

Početak je najteži

Dragi i poštovani posetioci ovog bloga,

želim vam reći par reči o ovom blogu. 

Život, kao što i sami znate nije uvek sunčan i vedar. Naprotiv, vremenski tesnac u kome se nalazimo često zna da nas uplete u opasne oluje vetrova i kiša, zaveje nas hladnim snegovima, pošalje nam pratnju tmurnih oblaka i kada sve teškoće prebrodimo obasja nas toplinom Sunca, mirisom novog jutra koje se radja i spokojom koje je nama uvek kratkog daha.

Da bih sebi (nadam se i vama) olakšala putovanje kroz oluje života, napravila sam ovaj blog  na kojem ćete  pored mojih tekstova i misli, moći naći i citate poznatih umova koji nam ostavili smernice za bolje razumevanje raznih dešavanja koja nam život priredjuje. Imaćete priliku upoznati i nove manje poznate autore poučnih tekstova. Na ovom blogu moći ćete naći i zanimljivosti kako iz  regiona, tako i iz celog sveta.

Uostalom videćete i sami... Ukoliko imate  predloge šta bi voleli da vidite na ovom blogu možete pisati u komentarima ili na e-mail adresu tajnareci@gmail.com

Pozdravlja vas i ljubi,
vaša Jovana :)