Sloboda...

Ovih dana svi nešto pričaju o slobodi. Kao da je imamo. Ok, imamo slobodu govora, mišljenja, itd. Fakat sloboda nam je data, ali koliko nas se zaista oseća slobodno? Da li dočekate jutro kada ne morate da razmišljate ama baš ni o čemu? Kada ne morate da strahujete koliki će računi stići i hoćete li imati dovoljno novca da ih platite? Dok ispijate prvu jutarnju kafu, slušate jutarnji program i vesti koje ne prognoziraju ništa bolje, da li se osećate slobodnim? Kada gledate i slušate apel za spašavanje života nedužne dece koja su obolela od raznih tumora i sličnih teško izlečivih bolesti koja su posledica bezrazložnih ratova koji su se vodili i koji se vode, da li vam se srce stegne, da li tada osećate slobodu? Ukoliko nemate posao, ukoliko nemate novčanih prihoda, ukoliko živite u okruženju bez ljubavi da li vam kroz glavu prolazi misao "Bar sam slobodan"? Ne prolazi vam ta misao kroz glavu, zar ne? Naravno da je nema u tim trenucima zato što imamo toliko tereta potrebnog i nepotrebnog i nemamo vremena da razmišljamo o slobodi...
Zato odbacite sve! Ukradite slobodu! Izaberite jedan dan u nedelji i radite sve što može da vas učini srećnim i slobodnim. Pomozite i drugima da se bar na momenat osete slobodnim, da zaborave na probleme i tegobe... Ukradite trenutke sreće, oslobodite se na tren nevidljivih okova i živite bar na trenutke slobodni...